Ersa je nemački brend koji je specijalizovan za proizvodnju alata za lemljenje. Osnovan 1921. godine, Ersa je postao jedan od vodećih proizvođača opreme za lemljenje na svetu.
Ersa proizvodi visokokvalitetne lemilice koje su dizajnirane da zadovolje potrebe različitih korisnika, od hobista do profesionalaca u industriji. Njihovi proizvodi uključuju širok spektar alata za lemljenje, uključujući štapne lemilice, bazne lemilice, hot-air stanice i različite vrste vrhova za lemljenje.
Jedna od ključnih karakteristika Ersa lemilica je njihova preciznost i efikasnost. Ersa lemilice su izdržljive i pružaju precizno lemljenje, što ih čini idealnim za složene zadatke.
Pored toga, Ersa je poznat po svojoj inovativnosti. Kompanija neprestano radi na unapređenju svojih proizvoda i uvođenju novih tehnologija koje poboljšavaju efikasnost i lakoću upotrebe.
Ersa takođe pruža izvanrednu podršku korisnicima, uključujući detaljna uputstva za upotrebu i stručnu pomoć u slučaju problema. Sve ovo čini Ersa jednim od najpoznatijih brendova u industriji lemljenja.
Više od 20 godina dizajniramo i proizvodimo elektroniku koja je uvek nešto posebno. Kao jedan od pionira u I.O.T. u Nemačkoj se zalažemo za najviši kvalitet i fleksibilnost. Naš asortiman se proteže od senzora, razvojnih ploča i vrhunskih računara do industrijskih sistema i obrazovnih proizvoda. Potrebe naših kupaca su uvek u prvom planu. Partnerstvo za zajednički uspeh – to je naš prioritet!
MikroTik je Letonska kompanija koja je osnovana 1996. godine za razvoj rutera i bežičnih ISP sistema. MikroTik sada nudi hardver i softver za povezivanje na Internet u većini zemalja širom sveta.
Iskustvom u korišćenju industrijskog standardnog hardvera za računare i kompletnih sistema za usmeravanje omogućilo im je 1997. godine da stvore softverski sistem RouterOS koji pruža široku stabilnost, kontrole i fleksibilnost za sve vrste interfejsa za podatke i usmeravanje. Godine 2002. odlučili su da naprave sopstveni hardver i rođen je brend RouterBOARD.
Kompanija se nalazi u Rigi, glavnom gradu Letonije i ima više od 280 zaposlenih.
Elektronske komponente su osnovni gradivni blokovi elektronskih uređaja i naprava.
Komponente se dele na aktivne i pasivne. Aktivne komponente (tranzistori, integrisana kola, vakuumske elektronske cijevi) pojačavaju ili na drugi način aktivno menjaju signal. Pasivne komponente (otpornici, kondenzatori, zavojnice) ne pojačavaju signal, ali ga ponekad menjaju. Komponente mogu postojati zasebno (otpornik, tranzistor, kondenzator) ili u integrisanom kolu, koje u sebi sadrži veći broj elektronskih komponenti.
Komponente se povezuju zajedno, obično žicama ili na štampanoj ploči, da stvore elektronsko kolo sa određenom funkcijom. Funkcija može biti pojačavanje signala, prekidanje, oscilator i drugo. Električni spoj se praktično izvodi lemljenjem, nanošenjem kontakata u vakuumu, obmotavanjem žice i sl.
Za povezivanje i isprobavanje elektronskih komponenti koristi se prototipska ploča.
Komponente mogu se klasifikovati kao pasivne, aktivne ili elektromehaničke:
Aktivne komponente se oslanjaju na izvor energije (obično iz jednosmernog kola) i obično mogu da unose energiju u kolo, iako to nije deo definicije. Aktivne komponente obuhvataju pojačavajuće komponente kao što su tranzistori, triodne vakuumske cevi, i tunelske diode. Pasivne komponente ne mogu da uvode energiju u kolo. One se takođe ne mogu osloniti na izvor energije, izuzev onoga što je dostupno iz (naizmeničnog) kola na koje su povezane. Kao posledica toga, one ne mogu da pojačaju snagu signala, iako mogu da povećaju napon ili struju (kao što je to čini transformator ili rezonantno kolo). Pasivne komponente obuhvataju komponente sa dva terminala kao što su otpornici, kondenzatori, induktori i transformatori. Elektromehaničke komponente mogu da obavljaju električne operacije pomeranjem delova ili korišćenjem električnih priključaka. Većina pasivnih komponenti sa više od dva terminala se može opisati u vidu parametara dva porta, što zadovoljava princip reciprociteta, mada postoje retki izuzeci. Nasuprot tome, aktivne komponente (sa više od dva terminala) uglavnom nemaju tu osobinu.
Gejger-Milerovi brojači, često nazivani Gejgerovim brojačima, su uređaji koji detektuju i mere jonizujuće zračenje, kao što su alfa, beta i gama zračenje. Ovi brojači koriste Gejger-Milerovu cev, koja je gasom ispunjena cev sa dve elektrode. Kada čestica jonizujućeg zračenja uđe u cev, ionizuje gas unutar cevi, što stvara strujni impuls. Impulsi se zatim broje ili obrađuju kako bi se dobila informacija o nivou zračenja.
Gejgerovi brojači se koriste u različite svrhe, uključujući:
Merenje radioaktivnosti: Gejgerovi brojači se koriste za merenje nivoa radioaktivnosti u okolini, radnom mestu ili materijalima.
Nuklearna medicina: U medicinskim istraživanjima i terapiji, Gejgerovi brojači se koriste za praćenje izlaganja zračenju i procenu doze zračenja.
Industrijske primene: U naftnoj i gasnoj industriji, rudarstvu i građevinarstvu, Gejgerovi brojači se koriste za detekciju prirodnih radioaktivnih materijala (NORM) i zaštite radnika.
Naučna istraživanja: U oblasti fizike, Gejgerovi brojači se koriste za detekciju radioaktivnih čestica i proučavanje njihovih svojstava.
Radiološka zaštita: Gejgerovi brojači se koriste za proveru kontaminacije radioaktivnim materijalima i osiguravanje bezbednosti u hitnim situacijama ili tokom dekontaminacije.
PicKit programatori su alati koje Microchip Technology proizvodi kako bi omogućio programiranje svojih PIC mikrokontrolera. PIC mikrokontroleri su popularni u industriji zbog svoje kompaktnosti, efikasnosti i fleksibilnosti, a PicKit programatori omogućavaju korisnicima da upišu softver na te čipove.
Različite verzije PicKit programa imaju različite funkcionalnosti:
PicKit 2: Ova verzija podržava širok spektar PIC mikrokontrolera i ima mogućnost debugovanja za određene modele. PicKit 2 ima USB interfejs za povezivanje sa računarom i koristi MPLAB (integrisano razvojno okruženje koje Microchip pruža) za programiranje i debugovanje.
PicKit 3: PicKit 3 podržava još veći broj PIC mikrokontrolera u poređenju sa PicKit 2, uključujući neke nove modele koji nisu podržani u PicKit 2. Takođe ima poboljšane mogućnosti debugovanja. Međutim, PicKit 3 zahteva eksternu napajanje za neke operacije, dok PicKit 2 može biti potpuno napajan preko USB-a.
PicKit 3.5 (ili PicKit 4): Najnovija verzija PicKit programatora, PicKit 4 podržava najnovije PIC, dsPIC, AVR i CEC1702 mikrokontrolere, kao i Flash memorije. PicKit 4 ima poboljšane performanse i brže vreme programiranja u poređenju sa prethodnim verzijama. Takođe podržava više napona napajanja, što ga čini fleksibilnijim za različite aplikacije.
Ukratko, PicKit programatori omogućavaju programiranje i debugovanje PIC mikrokontrolera, što je ključno za razvoj hardvera koji koristi te čipove. Odabir prave verzije PicKit-a će zavisiti od specifičnog mikrokontrolera koji koristite i funkcionalnosti koje su vam potrebne
Tahometar je instrument za merenje brzine rotacije osovine ili diska. Prikazuje brzine rotacije u rotacijama u minuti ili u drugim jedinicama. Poznat primer tahometra je merač brzine rotacije radilice motora u automobilima.
Tahometri mogu biti različitih konstrukcija, mehanički, elektromehanički, električni i elektronski.
Elektromehanički tahometar je u stvari mali električni generator jednosmerne struje. Osovina generatora je povezana sa objektom čija brzina rotacije se meri. Što je rotacija brža, veći je inducirani napon u rotoru, i isti se dovodi na kazaljku baždarenog voltmetra za očitanje. Napon se može umjesto toga dovesti na ulaz nekog kontrolnog sistema, ako se teži regulaciji brzine.
Elektromehanički tahometar proizvodi jednosmjerni napon koji je direktno proporcionalan ugaonoj brzini rotora (armature).
RFID je skraćenica od Radio Frequency Identification (u slobodnom prevodu – Identifikacija putem radio frekvencije). U pitanju sistem daljinskog slanja i prijema podataka pomoću pločica/odašiljača. RFID pločica je izuzetno mali objekat koji se može zalepiti ili ugraditi u željeni proizvod. RFID pločice sadrže u sebi antenu koja im omogućava prijem i slanje radio-talasa od RFID primopredajnika.
Osim nosilaca informacije, sistem zahteva i sredstvo kojim će te informacije biti pročitane, i zatim prenesene računaru odnosno informacionom sistemu. Naravno, deo sistema mora biti i način kojim će se uneti ili programirati transponderi ako to nije već učinjeno u trenutku njihove proizvodnje.
RFID uređaj (čitač, odnosno terminal za prikupljanje informacija) koristi radio transmisiju za slanje energije transponderu (RFID Tag) koji onda emituje povratnu informaciju: jedinstveni identifikacioni kod i/ili niz podataka, ranije smešteni u samom transponderu. Tako prikupljene podatke, kao i u slučaju bar-koda, moguće je dalje obrađivati.
Osnovan 1996. godine, TP-Link je globalni dobavljač pouzdanih mrežnih uređaja i pribora, uključenih u sve aspekte svakodnevnog života.
TP-Link proizvodi uključuju kablovske modeme velike brzine, bežične rutere, mobilne telefone, ADSL, proširivače dometa, rutere, prekidače, IP kamere, adaptere za napajanje, servere za štampanje, medijske pretvarače, bežične adaptere, napajanja, USB razdelnike i uređaje za SMART pametnu kućnu tehnologiju . TP-Link je takođe proizveo OnHub ruter za Google. 2016. kompanija je lansirala novi brend Neffos za pametne telefone. TP-Link proizvodi pametne kućne uređaje u okviru svojih linija proizvoda Casa Smart i Tapo.
Termovizijski uređaji su nastali zbog potrebe povećanja efikasnosti pri osmatranja noću i u uslovima smanjene dnevne vidljivosti ili loših vremenskih prilika.
Prva ispitivanja senzora koji mere sopstvena zračenja pozadine i objekta vezana su za eksperimente u IR (Infra Red) delu spektra još 1900.godine. Prve upotrebe IR senzora u vojne svrhe zabeležene su u Prvom svetskom ratu, detektovanjem aviona na rastojanju od 1,5 km, a čoveka na 0,3km.
Brz razvoj IR sistema između dva rata doveo je do njihove velike upotrebe u Drugom svetskom ratu. Razvoj tehnologije je omogućio dobijanje IR slike na osnovu zračenja daleke 1919. god. a tek oko 1930. godine razvijeni su prvi uređaji za osmatranje zračenja u IR opsegu.
Tokom ranih šezdesetih godina prošlog veka počeo je razvoj uređaja koji su sposobni da detektuju vidljivu svetlost niskog intenziteta (mesečev sjaj, zvezde) uz primenu pojačivača svetlosti, do korisnog upotrebljivog nivoa za ljudsko oko. Ovi sistemi rade na detekciji reflektovane radijacije izvora niskog intenziteta.
Spektralna osetljivost je bila ograničena na vidljivi deo spektra a povećanje granične talasne dužine osetljivosti omogućilo je rad u području (0,9 m). Tako su nastali multispektralni skeneri koji daju IR sliku terena iz vazduha. Razvijene su diode koje detektuju nizak nivo termalne radijacije.
Tako je nastao uređaj za termovizijsku sliku, koja se formira na osnovu sopstvenog zračenja objekta. Zračenje terena u IR delu spektra zavisi od temperature objekta i pozadine, vrste i fizičkog sastava objekta i okoline, kao i zračenja sunca. IR senzori na principu linijskog skeniranja, imaju uglavnom dva opsega rada: – od 3-5 m (niži opseg), i opseg – od 8-14 m (viši opseg).
Pri prostiranju kroz atmosferu slabljenje elektromagnetnih talasa je selektivno u odnosu na talasne dužine i sastav atmosfere. Prijemna optika ima zadatak da sakuplja elektromagnetnu energiju i usmerava je na detektor.
Svaki objekat na temperaturi iznad apsolutne nule (-273 0C) emituje termalnu energiju u infracrvenom regionu elektromagnetnog spektra, ali njen veliki deo biva rasejan i apsorbovan u atmosferi. U okvirima ovih prozora apsorpcija je minimalna i u njima se vrši detektovanje i praćenje. Detekcija i praćenje objekata u ovim dugotalasnim regionima se zasniva na merenjima temperature i emitanse između objekata i pozadine. Ključna kola u ovim merenjima su kvantni detektori. Kvant je određena količina energije na datoj talasnoj dužini i kvantni detektor je sklop koji prima količinu toplote kvanta. Najzastupljeniji materijal je kadmijum merkuri telurid (CMT-Cadmium Mercury Telurid), koji menja električnu otpornost kada primi kvant toplote.
