Čitaonica

Štampana ploča je pomoćna elektronska komponenta koja služi za povezivanje elektronskih komponenti (otpornici, kondenzatori, tranzistori, konektori, integralna kola, preklopnici, tasteri…), koje su na njoj montirane.

Sve štampane ploče imaju sličan metod izrade i sastojke. Štampana ploča se pravi od glasfibera (za profesionalne potrebe) ili pertinaksa (za jeftinije elektronske uređaje). Na ploču se nanosi tanak bakarni sloj, koji predstavlja lice ploče. Foto postupkom na ploču se nanosi budući izgled ploče, potom se hemijskim postupkom skida suvišan bakar:

Bakar se prvo premazuje hemijskim slojem osetljivim na svetlost – fotorezistom.
Na ploču se stavlja filmski negativ šeme kola iste veličine kao ploča, i izlaže svetlosti. Slično kao pri pravljenju fotografije; u ovom slučaju, koristi se ultraljubičasto zračenje. Svetlost prolazi kroz negativ i pada na bakar presvučen fotorezistom.
Posle osvetljavanja, ploča se potapa u razvijač. Iz razvijača se izvlači ploča na kojoj su neosvetljene bakarne površine postale crne ili tamnosive.
Na kraju, ploča se potapa u rastvor za nagrizanje, tj. „ecovanje“. Sredstvo za nagrizanje je tečnost slična kiselini (ili sama kiselina) koja nagriza bakar. Crne i sive površine su otporne na njega i prave šemu kola na ploči.[1]
Posle bušenja i metalizacije rupa koje povezuju donju i gornju štampu na ploču se nanosi zaštitni film čija je funkcija da spreči kratke spojeve tokom montaže i lemljenja elemenata. Kolo se realizuje pomoću lemnih tačaka (engl. pads) i provodnih linija (engl. traces):

Lemne tačke: Ove tačke kontakta obično su okrugle ili četvrtaste. Posle nagrizanja ploče, u centru svake lemne tačke buši se rupa. Komponente se postavljaju na ploču tako što se njihove nožice stavljaju u te rupe. Nakon toga, nožice svake komponente leme se za ploču u lemnim tačkama.
Provodne linije: Ovi spojevi se protežu između lemnih tačaka i električno povezuju komponente.

Štampane ploče mogu biti jednostrane i dvostrane:

Jednostrane ploče su presvučene bakrom samo s jedne strane. Komponente se postavljaju na drugu stranu.
Dvostrane ploče imaju bakarnu foliju sa obe strane; često se koriste za rad s veoma složenim kolima.
Takođe ploče mogu biti zalepljene jedna na drugu i time se otvaruje više slojeva bakra tj. višeslojna štampana ploča.

Osciloskopi su elektronski instrumenti koji se koriste za vizualizaciju i analizu električnih signala, uglavnom napona, u vremenskom domenu. Oni omogućavaju inženjerima, tehničarima i hobistima da prate promene signala tokom vremena, identifikuju greške, testiraju elektronske komponente i sklopove, kao i razvijaju nove uređaje.

Evo kako se koriste osciloskopi:

1. Uključite osciloskop: Postavite osciloskop na stabilnu površinu i uključite ga u strujnu utičnicu. Sačekajte nekoliko sekundi da se uređaj pokrene i inicijalizuje.
2. Povezivanje sonde: Povežite sondu osciloskopa sa BNC konektorom na prednjoj strani uređaja. Većina osciloskopa ima više kanala (npr. 2 ili 4), pa odaberite odgovarajući kanal za merenje.
3. Kompenzacija sonde: Pre nego što počnete sa merenjem, proverite da li je sonda osciloskopa kompenzovana tako što ćete je povezati sa referentnim signalom (npr. kvadratni talas) koji se obično nalazi na prednjoj strani osciloskopa. Ako talas nije pravilnog oblika, podesite kompenzaciju na sondi dok talas ne bude pravilnog oblika.
4. Povezivanje sa signalom: Odspojite sondu osciloskopa od referentnog signala i povežite je sa signalom koji želite izmeriti. Povežite vrh sonde (ili hvataljku) sa tačkom u sklopu gde želite meriti napon, a uzemljenu stezaljku sonde povežite sa uzemljenom tačkom u sklopu.
5. Podešavanje osciloskopa: Podesite horizontalnu i vertikalnu osetljivost, vremensku bazu i okidač osciloskopa kako biste dobili jasnu i stabilnu sliku signala na ekranu. Možete koristiti automatsko podešavanje (Auto Set) ako je dostupno na vašem osciloskopu, a zatim ručno prilagoditi podešavanja prema potrebi.
6. Analiza signala: Analizirajte signal na ekranu osciloskopa, uočavajući karakteristike kao što su amplituda, frekvencija, fazni pomak, vreme porasta i padanja signala, itd. Osciloskop može prikazivati i automatski izračunate parametre signala, što olakšava analizu.
7. Snimanje i dokumentacija: Ako je potrebno, snimite sliku ekrana osciloskopa ili koristite funkcije za dokumentaciju i analizu podataka koje su dostupne na modernim digitalnim osciloskopima.
8. Isključivanje osciloskopa: Kada završite sa merenjem, odspojite sondu osciloskopa od sklopa i isključite osciloskop iz strujne utičnice.

Osciloskopi su dostupni u analognim i digitalnim verzijama, pri čemu su digitalni osciloskopi (DSO) danas uobičajeniji zbog svojih naprednih funkcija, fleksibilnosti i preciznosti.

Ukratko, osciloskopi služe za vizualizaciju i analizu električnih signala u vremenskom domenu, što omogućava identifikaciju grešaka, testiranje komponenti i sklopova, razvoj uređaja i obuku u elektronici.

Naša ponuda osciloskopa.

Magnetno ili magnetsko polje je naročito fizičko stanje u okolini pokretnog naelektrisanja koje se vidno manifestuje u pojavi fizičke sile koja deluje na naelektrisanje uneseno u takvo polje. Magnetno polje je neizbežan pratilac i glavni simptom postojanja električne struje i kretanja električnog opterećenja uopšte. Magnetno polje je neraskidivo povezano za svako kretanje elektriciteta, makroskopsko i mikroskopsko. Ovo važi i za kretanje elektrona u atomima kao i za vrtnju elektrona oko sopstvene ose (spin).

Magnetno polje je toliko blisko povezano sa pojavom električnog polja da se govori o jedinstvenom, elektromagnetnom polju. U magnetnom polju deluju magnetne sile koje su jedan pojavni oblik složene, dualne, elektromagnetne sile. Ovo je opisano Maksvelovim jednačinama.

Magnetno polje, kao prostor u kome se oseća dejstvo magnetne sile, je primećeno još u antičkim vremenima oko stalnih magneta, a tek je u XIX veku otkrivena povezanost sa električnom strujom. Ovu vezu je otkrio danski fizičar Ersted 1819. godine primetivši da u blizini provodnika kroz koji protiče električna struja deluje sila koja pomera iglu kompasa. Do tog momenta su se magnetne osobine objašnjavale postojanjem posebnog magnetnog fluida koga su sadržavale feromagnetne supstance, odnosno magnetnim opterećenjima, na sličan način kao što postoje električna opterećenja. Francuski fizičar Amper je u eksperimentima između 1820 i 1825. godine izmerio odnos između električne struje i jačine magnetne sile. Magnetnom polju je nastavio Faradej, a konačno teorijsko utemeljenje je u svojim radovima postavio Maksvel.

Magnetno polje je vektorsko polje: svaka tačka polja može se opisati vektorom koji može biti promenljiv u vremenu. Pravac polja je jednak pravcu uravnoteženog magnetnog dipola (kao na primer igla kompasa) postavljenog u polju.

Mrežne antene su ključni deo bežičnih komunikacionih sistema i dolaze u različitim oblicima i veličinama, svaka sa svojim specifičnim karakteristikama. Evo nekoliko vrsta mrežnih antena koje ste naveli:

1. Omni antene: Omni antene (ili omnidirekcionalne antene) emituju signal u svim pravcima horizontalno oko antene, čineći ih idealnim za situacije gde je potrebno pokriti široko područje, kao što su Wi-Fi mreže u zgradama.
2. Disk antene: Disk antene su visokodirekcionalne antene koje se koriste za dugometražne veze. Imaju usmeren snop koji se fokusira u jednom pravcu, što omogućava veći domet i bolji kvalitet signala na većim udaljenostima.
3. Sector antene: Sector antene se koriste za pružanje bežične pokrivenosti u specifičnom sektoru ili “kriški”. Često se koriste u mobilnim mrežama i bežičnim pristupnim tačkama za pružanje širokopojasne pokrivenosti.
4. Grid antene: Grid antene su visoko direkcionalne antene koje se koriste za dugometražne point-to-point veze. Njihova rešetkasta struktura smanjuje otpor vetra i pomaže u održavanju stabilnosti antene.
5. Radom antene: Radom je zaštitna obloga koja se stavlja preko antene kako bi je zaštitila od spoljnih uticaja, poput vremenskih uslova. Ne utiče na performanse antene.
6. Yagi antene: Yagi antene su visoko direkcionalne antene koje se često koriste za televizijske prijemnike, ali se takođe mogu koristiti za Wi-Fi, mobilne telefone i druge aplikacije. Imaju visok dobitak i usku širinu snopa, što omogućava dug domet i precizno usmeravanje.

Svaka od ovih antena ima svoje prednosti i nedostatke, i najbolji izbor će zavisiti od specifičnih potreba vaše mreže.

AC/DC konverter modul je uređaj koji pretvara izmeničnu struju (AC) u jednosmernu struju (DC). Ovi moduli su ključni za mnoge elektronske uređaje jer, iako većina kućnih i poslovnih napajanja pruža izmeničnu struju, mnogi moderni elektronski uređaji zahtevaju jednosmernu struju za rad.

AC/D konverteri se koriste u širokom spektru aplikacija, uključujući računare, mobilne telefone, televizore, audio uređaje, rasvetu, i mnoge druge uređaje. Ovi konverteri su neophodni za pretvaranje napona iz zidne utičnice (koji je obično AC) u napon koji elektronski uređaj može koristiti (obično DC).

Korišćenje AC/DC konvertera je relativno jednostavno. Uređaj se priključuje na izvor AC struje, poput zidne utičnice, a zatim se na njega priključuje uređaj koji treba napajati. Konverter će automatski pretvoriti AC struju u DC struju koja je pogodna za uređaj.

Važno je da se prilikom odabira AC/DC konvertera vodi računa o izlaznom naponu i struji konvertera kako bi bili kompatibilni sa uređajem koji se napaja. Takođe, neki uređaji mogu zahtevati specifičan tip DC struje, kao što je “čista” ili “sintetička” sinusoida, pa je važno da konverter može da obezbedi odgovarajući tip struje.

Naponski DC/DC konvertori su uređaji koji pretvaraju ulazni DC (jednosmerni) napon u drugi DC napon. Dve glavne vrste ovih konvertora su “step up” (pojačavač) i “step down” (smanjivač) konvertori.

Step Up (Pojačavač) Konvertor:

Step up, ili boost, konvertor povećava ulazni napon na veći izlazni napon. Na primer, može pretvoriti napon od 5V na ulazu u napon od 12V na izlazu. Ovi konvertori se koriste u situacijama gde je potrebno povećati napon iz izvora napajanja da bi se zadovoljile potrebe određenog uređaja.

Step Down (Smanjivač) Konvertor:

Step down, ili buck, konvertor smanjuje ulazni napon na manji izlazni napon. Na primer, može pretvoriti napon od 12V na ulazu u napon od 5V na izlazu. Ovi konvertori se koriste kada je izvor napajanja previsok za uređaj koji treba napajati.

Razlike između Step Up i Step Down Konvertora:

Glavna razlika između step up i step down konvertora je u tome što oni rade sa naponom. Step up konvertor povećava napon, dok step down konvertor smanjuje napon.

Oba tipa konvertora koriste se u različitim aplikacijama, uključujući prenosne uređaje, elektronske uređaje, industrijske kontrole, telekomunikacije i mnoge druge. Odabir između step up i step down konvertora zavisiće od specifičnih potreba vašeg uređaja ili sistema.

AC-AC autotransformatori su specifična vrsta transformatora koja se koristi za promenu nivoa napona između dva AC (izmenična struja) sistema. Za razliku od standardnih transformatora koji imaju odvojene primarne i sekundarne namotaje, autotransformatori koriste zajedničku namotaju za oba ulazna i izlazna napona.

Čemu služe AC-AC Autotransformatori?

Autotransformatori se koriste u različitim aplikacijama gde je potrebno povećanje ili smanjenje nivoa napona. Na primer, mogu se koristiti za prilagođavanje napona električnih uređaja koji su dizajnirani za rad na drugačijem naponu nego što je dostupan. Takođe se koriste u elektroenergetskim sistemima za regulaciju napona i poboljšanje kvaliteta napajanja.

Jedna od prednosti autotransformatora je njihova efikasnost. Budući da koriste zajedničku namotaju, oni su obično manji, lakši i efikasniji od standardnih transformatora sa istom snagom.

Kako se koriste AC-AC Autotransformatori?

Korišćenje autotransformatora je relativno jednostavno. Uređaj se povezuje na izvor napona (primarni napon) i na uređaj koji treba napajati (sekundarni napon). Autotransformator će automatski prilagoditi nivo napona na izlazu da bi odgovarao potrebama uređaja.

Važno je napomenuti da autotransformatori, kao i svi električni uređaji, moraju biti pravilno instalirani i održavani. Uvek treba proveriti tehničke specifikacije i uputstva za bezbednost pre instalacije ili upotrebe ovih uređaja.

Korektor ili stabilizator napona je uređaj koji automatski održava konstantan napon u električnom krugu. Ovi uređaji su posebno korisni u situacijama gde su fluktuacije napona česte, kao što su nestabilne mreže ili oblasti sa lošom infrastrukturom.

Čemu slži stabilizator napona?

Stabilizatori napona se koriste za zaštitu elektronskih uređaja od štete koju mogu prouzrokovati fluktuacije napona. Varijacije napona mogu izazvati probleme kao što su smanjenje životnog veka uređaja, gubitak podataka ili čak potpuni kvar uređaja. Oprema poput računara, frižidera, televizora, klima uređaja i drugih sličnih uređaja može imati koristi od korišćenja stabilizatora napona.

Kako se koristi stabilizator napona?

Korišćenje stabilizatora napona je prilično jednostavno. Uređaj se najpre povezuje na izvor napajanja, a zatim se na njega povezuje uređaj koji treba zaštititi. Stabilizator će automatski regulisati napon koji dolazi do uređaja, osiguravajući da je on konstantan i unutar sigurnosnih granica koje uređaj zahteva za normalan rad.

Vžno je napomenuti da je potrebno odabrati stabilizator napona koji je adekvatan za snagu i vrstu uređaja koji se koristi. Takođe, stabilizatori napona treba da budu redovno održavani i proveravani da bi se osiguralo njihovo pravilno funkcionisanje.

Ultrazvučne kade se koriste za čišćenje predmeta pomoću ultrazvučnih talasa. Ove kade generišu visokofrekventne zvučne talase koji stvaraju male mehuriće u tečnosti unutar kade. Kada ovi mehurići implodiraju, oni stvaraju snažne struje koje mogu ukloniti nečistoće sa površine predmeta.

Ultrazvučne kade se široko koriste u različitim industrijama, uključujući medicinsku, dentalnu, optičku, proizvodnju nakita, automobilsku industriju i mnoge druge. One su posebno korisne za čišćenje složenih delova ili delova sa teško dostupnim oblastima.

Razlike izmđu različitih ultrazvučnih kada mogu biti u veličini, frekvenciji ultrazvuka, snazi, i drugim specifikacijama. Na primer:

• Veličina: Ultrazvučne kade dolaze u različitim veličinama, od malih jedinica za kućnu upotrebu do velikih industrijskih sistema.
• Frekvencija: Frekvencija ultrazvučnih talasa može uticati na efikasnost čišćenja. Manje frekvencije (20-40 kHz) proizvode veće mehuriće i snažnije čišćenje, dok veće frekvencije (68-130 kHz) pružaju nježnije čišćenje koje je pogodno za osetljive predmete.
• Snaga: Snaga ultrazvučne kade određuje koliko energije se može preneti na tečnost. Veća snaga može omogućiti brže i temeljnije čišćenje.
• Dodatne funkcije: Neke ultrazvučne kade mogu imati dodatne funkcije, kao što su grejanje, tajmeri, ili različiti režimi čišćenja.

Kalajna kupatila, poznata i kao lemilna kupatila, koriste se u industriji za procese lemljenja, posebno za “potapanje” ili “kupanje” komponenti u rastopljeni lem radi stvaranja metalnog spoja. Ova metoda je često korisna za masovnu proizvodnju jer omogućava brzo i efikasno lemljenje velikog broja komponenti.

Evo kako se obično koriste kalajna kupatila:

1. Priprema: Pre lemljenja, komponente se često čiste i pripremaju pomoću fluksa da bi se osiguralo bolje prianjanje lema.
2. Zagrevanje: Lem u kupatilu se zagreva do određene temperature koja omogućava njegovo topljenje.
3. Potapanje: Komponente se zatim potapaju u rastopljeni lem. Vreme potapanja može varirati u zavisnosti od specifičnih zahteva procesa.
4. Hlađenje/čišćenje: Nakon potapanja, komponente se obično ostavljaju da se ohlade i stvrdnu, a zatim se čiste da bi se uklonili ostaci fluksa ili lema.

Kalajna kupatila su posebno korisna za lemljenje komponenti koje zahtevaju snažan i pouzdan spoj, kao što su konektori ili velike površine. Međutim, važno je napomenuti da ova metoda može biti manje precizna od drugih tehnika lemljenja, kao što je lemljenje lemilicom, i može ne biti pogodna za neke osetljive ili male komponente.