Za oluke od cink lima koristi se meki kalaj sa cinkom ili olovom, za bakarne oluke i cevi za pitku vodu bezolovni Sn97Cu3, a za bakarne cevi u grejanju, gasu i klimatizaciji tvrdi lem na bazi bakra i fosfora. Izbor zavisi od materijala, temperature kojoj je spoj izložen i toga da li kroz cev protiče pitka voda.
Meko i tvrdo lemljenje
Meko lemljenje radi se na temperaturama ispod 450 °C, lemilicom sa bakarnim vrhom (batom) ili plamenom, i koristi kalajne legure. Spoj je dovoljno čvrst za oluke, odvode i vodovodne cevi koje nisu izložene visokoj temperaturi. Tvrdo lemljenje radi se gorionikom na 600 do 900 °C i daje znatno čvršći spoj, koji podnosi pritisak, toplotu i vibracije.
Mesto spoja prvo se mehanički očisti do sjajnog metala, četkom ili šmirglom, jer kalaj ne prijanja na oksid i prljavštinu. Na oluku se delovi preklope nekoliko centimetara, nanese se fluks za lim i spoj se zagreva batom ili plamenom dok fluks ne proključa, a zatim se šipka prinosi spoju, ne plamenu, da bi se kalaj razlio i ušao u preklop. Kod bakarnih cevi cev se uvlači u fiting, zagreva se ceo obim spoja, a lem se dodaje kada bakar dostigne radnu temperaturu. Posle hlađenja ostaci fluksa se isperu vodom, jer mogu da izazovu koroziju. Više o izboru fluksa pročitajte u članku kako izabrati flux pastu za lemljenje, a za lemljenje elektronike u vodiču kako izabrati pravi tinol.
Često postavljana pitanja
Da li za oluke mogu da koristim tinol žicu za elektroniku?
Ne preporučuje se. Žica za elektroniku je tanka i ima fluks za bakarne pločice, pa za veliki spoj na limu daje premalo lema, a njen fluks ne čisti oksid sa cinka. Za oluke se koriste kalaj šipke i fluks namenjen limu.
Koji kalaj se koristi za bakarne cevi za pitku vodu?
Za meko lemljenje cevi za pitku vodu koriste se samo bezolovne legure, najčešće Sn97Cu3. Olovne legure kao što su Sn60Pb40 i Sn40Pb60 nisu za instalacije pitke vode.
Kada se bira tvrdo umesto mekog lemljenja?
Tvrdo lemljenje se bira kada spoj mora da izdrži veću temperaturu, pritisak ili vibracije, na primer u grejanju, gasnim instalacijama i rashladnoj tehnici. Radi se gorionikom na temperaturi iznad 600 °C.
Da li mi treba fluks uz kalaj šipku?
Da, kod mekog lemljenja šipke nemaju fluks u jezgru i fluks se nanosi posebno. Izuzetak su legure bakra i fosfora (CuP) koje na spoju bakar–bakar rade bez fluksa.
Sve legure za limariju, vodoinstalaciju i industrijsko lemljenje nalaze se u kategoriji kalaj za lemljenje u šipkama.
Pozovi nas
Piši nam
Kalaj za lemljenje oluka i bakarnih cevi – koju leguru izabrati
Za oluke od cink lima koristi se meki kalaj sa cinkom ili olovom, za bakarne oluke i cevi za pitku vodu bezolovni Sn97Cu3, a za bakarne cevi u grejanju, gasu i klimatizaciji tvrdi lem na bazi bakra i fosfora. Izbor zavisi od materijala, temperature kojoj je spoj izložen i toga da li kroz cev protiče pitka voda.
Meko i tvrdo lemljenje
Meko lemljenje radi se na temperaturama ispod 450 °C, lemilicom sa bakarnim vrhom (batom) ili plamenom, i koristi kalajne legure. Spoj je dovoljno čvrst za oluke, odvode i vodovodne cevi koje nisu izložene visokoj temperaturi. Tvrdo lemljenje radi se gorionikom na 600 do 900 °C i daje znatno čvršći spoj, koji podnosi pritisak, toplotu i vibracije.
Koju leguru izabrati
Za cink lim i oluke dobar izbor su Felder SnZn-801 šipke i Rothenberger Rolot 611, koji postoji i u manjem pakovanju od 65 g za servisne popravke. Za bakarne oluke i bezolovno kalajisanje bakra namenjena je Felder Sn97Cu3 šipka. Za tvrdo lemljenje bakarnih cevi tu su Felder Cu-Rophos 94 (CuP 179) i Cu-Rophos 2 (CuP 279), a za rashladnu tehniku i spojeve izložene vibracijama Cu-Rophos 15 sa 15% srebra.
Kako se lemi oluk ili bakarna cev
Mesto spoja prvo se mehanički očisti do sjajnog metala, četkom ili šmirglom, jer kalaj ne prijanja na oksid i prljavštinu. Na oluku se delovi preklope nekoliko centimetara, nanese se fluks za lim i spoj se zagreva batom ili plamenom dok fluks ne proključa, a zatim se šipka prinosi spoju, ne plamenu, da bi se kalaj razlio i ušao u preklop. Kod bakarnih cevi cev se uvlači u fiting, zagreva se ceo obim spoja, a lem se dodaje kada bakar dostigne radnu temperaturu. Posle hlađenja ostaci fluksa se isperu vodom, jer mogu da izazovu koroziju. Više o izboru fluksa pročitajte u članku kako izabrati flux pastu za lemljenje, a za lemljenje elektronike u vodiču kako izabrati pravi tinol.
Često postavljana pitanja
Da li za oluke mogu da koristim tinol žicu za elektroniku?
Ne preporučuje se. Žica za elektroniku je tanka i ima fluks za bakarne pločice, pa za veliki spoj na limu daje premalo lema, a njen fluks ne čisti oksid sa cinka. Za oluke se koriste kalaj šipke i fluks namenjen limu.
Koji kalaj se koristi za bakarne cevi za pitku vodu?
Za meko lemljenje cevi za pitku vodu koriste se samo bezolovne legure, najčešće Sn97Cu3. Olovne legure kao što su Sn60Pb40 i Sn40Pb60 nisu za instalacije pitke vode.
Kada se bira tvrdo umesto mekog lemljenja?
Tvrdo lemljenje se bira kada spoj mora da izdrži veću temperaturu, pritisak ili vibracije, na primer u grejanju, gasnim instalacijama i rashladnoj tehnici. Radi se gorionikom na temperaturi iznad 600 °C.
Da li mi treba fluks uz kalaj šipku?
Da, kod mekog lemljenja šipke nemaju fluks u jezgru i fluks se nanosi posebno. Izuzetak su legure bakra i fosfora (CuP) koje na spoju bakar–bakar rade bez fluksa.
Sve legure za limariju, vodoinstalaciju i industrijsko lemljenje nalaze se u kategoriji kalaj za lemljenje u šipkama.