Čitaonica elektronike i elektrotehnike

Merači snage su elektronski instrumenti koji se koriste za merenje i analizu snage električnih signala u elektronskim sklopovima i uređajima. Oni omogućavaju inženjerima, tehničarima i hobistima da provere i karakterizuju performanse napajanja, pojačala, generatora funkcija, antena i drugih uređaja koji generišu ili prenose električnu snagu.

Merači snage za elektroniku često mere RMS (efektivnu) snagu signala, a neke verzije mogu meriti i vršnu snagu ili srednju snagu. Ovi instrumenti se mogu koristiti za analizu širokog spektra frekvencija, od niskofrekventnih audio signala do visokofrekventnih radio ili mikrotalasnih signala.

Evo kako se koriste merači snage:

1. Uključite merač snage: Postavite merač snage na stabilnu površinu i uključite ga u strujnu utičnicu. Sačekajte nekoliko sekundi da se uređaj pokrene i inicijalizuje.
2. Povezivanje sa signalom: Povežite BNC kabl, koaksijalni kabl ili adapter sa ulaznim konektorom merača snage. Drugi kraj kabla povežite direktno sa izvorom signala (npr. napajanje, pojačalo, generator funkcija) ili sa sondom osciloskopa kako biste uzeli uzorak signala iz elektronskog sklopa.
3. Podešavanje parametara merenja: Podesite parametre merenja na meraču snage, kao što su opseg frekvencija, opseg snage, tip detektora (RMS, vršna ili srednja snaga) i druge relevantne parametre.
4. Pokretanje merenja: Inicirajte merenje snage pritiskom na odgovarajuće dugme ili prekidač na meraču snage.
5. Očitajte merenje: Sačekajte nekoliko sekundi da se očitanje stabilizuje, a zatim pročitajte vrednost snage na displeju merača snage. Uporedite očitanje sa očekivanom vrednošću kako biste utvrdili da li elektronski uređaj radi ispravno.
6. Dokumentacija rezultata (opciono): Ako je potrebno, zabeležite rezultate merenja za dalju analizu ili upoređivanje sa standardima i specifikacijama.
7. Isključivanje merača snage: Kada završite sa merenjem, odspojite BNC ili koaksijalni kabl, isključite merač snage iz strujne utičnice i isključite ostale povezane instrumente.

Merači snage su korisni instrumenti za testiranje i karakterizaciju napajanja, pojačala, generatora funkcija, antena i drugih uređaja koji generišu ili prenose električnu snagu. Oni omogućavaju merenje RMS, vršne ili srednje snage signala, što olakšava analizu performansi i pouzdanosti elektronskih uređaja u različitim uslovima rada.

Kalibratori temperature su precizni instrumenti koji se koriste za proveru i kalibraciju termometara, senzora temperature, termostata i drugih uređaja koji mere ili kontrolišu temperaturu. Oni generišu ili mere tačne vrednosti temperature kako bi se osigurala tačnost, konzistentnost i pouzdanost merenja temperature u različitim industrijama, kao što su proizvodnja, prehrambena industrija, farmaceutska industrija, HVAC i laboratorijska ispitivanja.

Postoje različite vrste kalibratora temperature, uključujući:

1. Blok kalibrator: Blok kalibrator je uređaj koji precizno kontroliše temperaturu unutarnjeg bloka od materijala sa visokom provodljivošću, kao što je aluminijum ili bakar. Senzori temperature se ubacuju u blok kako bi se izmerila njihova tačnost na određenoj referentnoj temperaturi.
2. Tekući kupatilo kalibrator: Tekući kupatilo kalibrator koristi tekućinu (npr. ulje, voda, silikonska tekućina) koja se zagreva ili hladi na željenu temperaturu. Senzor temperature se uranja u tekućinu kako bi se proverila njegova tačnost na više temperatura.
3. RTD i termopar kalibrator: Ovi kalibratori generišu precizne signale otpora (za RTD) ili napona (za termopar) koji simuliraju određene temperature, omogućavajući proveru tačnosti senzora ili indikatora temperature bez fizičkog izlaganja stvarnoj temperaturi.

Evo kako se koriste kalibratori temperature:

1. Uključite kalibrator temperature: Postavite kalibrator temperature na stabilnu površinu i uključite ga u strujnu utičnicu. Sačekajte nekoliko sekundi da se uređaj pokrene i inicijalizuje.
2. Podesite referentnu temperaturu: Podesite željenu referentnu temperaturu na kalibratoru pomoću rotacionih kontrola, tastera ili digitalnih unosa, zavisno o modelu kalibratora.
3. Pripremite uređaj za kalibraciju: U zavisnosti od vrste kalibratora, postupak pripreme može varirati. Za blok kalibratore i tekuće kupatilo kalibratore, ubacite senzor temperature u otvor ili tekućinu. Za RTD i termopar kalibratore, povežite senzor sa odgovarajućim izlaznim konektorima kalibratora.
4. Pokrenite kalibracijski proces: Inicirajte proces kalibracije tako što ćete pritisnuti odgovarajuće dugme ili prekidač na kalibratoru temperature. Sačekajte neko vreme kako bi se temperatura stabilizovala.
5. Očitajte merenje: Uporedite očitanje temperature sa referentnom temperaturom na kalibratoru. Ako postoji značajna razlika, možda će biti potrebno prilagoditi, popraviti ili zameniti uređaj koji se testira.
6. Dokumentacija rezultata (opciono): Zabeležite rezultate kalibracije i, ako je potrebno, izdate sertifikate o kalibraciji ili nalepnice koje potvrđuju usklađenost sa standardima i specifikacijama.

7. Isključivanje kalibratora temperature: Kada završite sa kalibracijom, isključite kalibrator temperature iz strujne utičnice.

Ukratko, kalibratori temperature su instrumenti koji služe za proveru i kalibraciju termometara, senzora temperature, termostata i drugih uređaja koji mere ili kontrolišu temperaturu. Oni osiguravaju tačnost, konzistentnost i pouzdanost merenja temperature u različitim industrijama i primenama.

Spektralni analizatori su elektronski instrumenti koji se koriste za merenje i analizu spektra frekvencija električnih signala. Oni omogućavaju inženjerima, tehničarima i hobistima da identifikuju frekvencijske komponente signala, analiziraju šum, harmonike, međuharmonike i druge karakteristike signala u frekvencijskom domenu. Spektralni analizatori se često koriste u telekomunikacijama, radiokomunikacijama, audio inženjeringu i drugim oblastima gde je važno razumeti frekvencijske karakteristike signala.

Evo kako se koriste spektralni analizatori:

1. Uključite spektralni analizator: Postavite spektralni analizator na stabilnu površinu i uključite ga u strujnu utičnicu. Sačekajte nekoliko sekundi da se uređaj pokrene i inicijalizuje.
2. Povezivanje sa signalom: Povežite BNC kabl ili koaksijalni kabl sa ulaznim konektorom spektralnog analizatora. Drugi kraj kabla povežite direktno sa izvorom signala (npr. antena, oscilator, generator funkcija) ili sa sondom osciloskopa kako biste uzeli uzorak signala iz elektronskog sklopa.
3. Podešavanje parametara merenja: Podesite parametre merenja na spektralnom analizatoru, kao što su opseg frekvencija (Start/Stop frekvencija ili Center/Span), rezolucija propusnog opsega (RBW), tip detektora, prag okidanja i druge relevantne parametre.
4. Pokretanje analize: Inicirajte skeniranje frekvencijskog spektra signala pritiskom na odgovarajuće dugme ili prekidač na spektralnom analizatoru.
5. Interpretacija rezultata: Na displeju spektralnog analizatora će se prikazati grafikon koji pokazuje amplitudu signala u funkciji frekvencije. Analizirajte grafikon kako biste identifikovali karakteristike signala, kao što su osnovna frekvencija, harmonici, šum, međuharmonici i druge frekvencijske komponente.
6. Dodatne funkcije (opciono): Ako vaš spektralni analizator podržava dodatne funkcije, kao što su markeri, mere, limit linije ili matematičke operacije, možete ih koristiti za dodatnu analizu i interpretaciju rezultata.
7. Dokumentacija i snimanje rezultata (opciono): Ako je potrebno, snimite sliku ekrana spektralnog analizatora ili koristite funkcije za dokumentaciju i analizu podataka koje su dostupne na modernim digitalnim spektralnim analizatorima.
8. Isključivanje spektralnog analizatora: Kada završite sa merenjem, odspojite BNC ili koaksijalni kabl, isključite spektralni analizator iz strujne utičnice i isključite ostale povezane instrumente.

Spektralni analizatori su dostupni u analognim i digitalnim verzijama, pri čemu su danas digitalni spektralni analizatori (DSA) uobičajeniji zbog svojih naprednih funkcija, fleksibilnosti i preciznosti.Ukratko, spektralni analizatori služe za merenje i analizu spektra frekvencija električnih signala, što omogućava identifikaciju frekvencijskih komponenti, analizu šuma, harmonika, međuharmonika i drugih karakteristika signala u frekvencijskom domenu. Oni se često koriste u telekomunikacijama, radiokomunikacijama, audio inženjeringu i drugim oblastima gde je važno razumeti frekvencijske karakteristike signala.

Elektronsko opterećenje (takođe poznato kao aktivno opterećenje, programabilno opterećenje ili DC elektronsko opterećenje) je merni instrument koji se koristi za simulaciju promenljivog otpora ili struje u električnim sklopovima. Ono omogućava inženjerima, tehničarima i hobistima da testiraju i karakterizuju napajanja, baterije, solarni paneli i drugi izvori energije.

Evo kako se koriste elektronska opterećenja:

1. Uključite elektronsko opterećenje: Postavite elektronsko opterećenje na stabilnu površinu i uključite ga u strujnu utičnicu. Sačekajte nekoliko sekundi da se uređaj pokrene i inicijalizuje.
2. Povezivanje sa izvorom energije: Povežite crvenu (pozitivnu) žicu elektronskog opterećenja sa pozitivnim terminalom izvora energije (npr. napajanje, baterija, solarni panel), a crnu (negativnu) žicu sa negativnim terminalom.
3. Podesite režim rada: Na elektronskom opterećenju, izaberite režim rada koji želite koristiti (npr. konstantna struja (CC), konstantan napon (CV), konstantna snaga (CP) ili konstantan otpor (CR)) pomoću odgovarajućeg dugmeta ili prekidača.
4. Podesite parametre opterećenja: Podesite vrednosti struje, napona, snage ili otpora u skladu sa režimom rada i zahtevima testiranja pomoću rotacionih kontrola, tastera ili digitalnih unosa, zavisno o modelu elektronskog opterećenja.
5. Uključite opterećenje: Kada ste podesili parametre opterećenja, uključite izlaz elektronskog opterećenja pritiskom na odgovarajuće dugme ili prekidač. Izvor energije će sada biti opterećen sa zadanim parametrima.
6. Praćenje i analiza: Pratite parametre izvora energije (npr. napon, struja, snaga, kapacitet) na displeju elektronskog opterećenja ili povezanim instrumentima (npr. osciloskop, voltmetar, ampermetar). Ovo omogućava karakterizaciju performansi izvora energije, kao što su efikasnost, regulacija napona i struje, stabilnost i zaštita.
7. Isključivanje elektronskog opterećenja: Kada završite sa testiranjem, isključite izlaz elektronskog opterećenja, odspojite žice i isključite elektronsko opterećenje iz strujne utičnice.

Elektronska opterećenja su korisni instrumenti za testiranje i karakterizaciju napajanja, baterija, solarnih panela i drugih izvora energije. Ona omogućavaju simulaciju promenljivog otpora ili struje u električnim sklopovima, što olakšava analizu performansi i pouzdanosti izvora energije u različitim uslovima rada.

Kapacitometri su instrumenti koji se koriste za merenje kapaciteta kondenzatora, elektronskih komponenti koje skladište električnu energiju u električnom polju. Kapacitet kondenzatora izražava se u faradima (F), ali često se koriste i njegove manje jedinice, kao što su mikrofaradi (µF), nanofaradi (nF) ili pikofaradi (pF).

Kapacitometri su korisni u različitim situacijama, kao što su:

1. Testiranje i kontrola kvaliteta: Kapacitometri omogućavaju proveru kapaciteta kondenzatora kako bi se osiguralo da ispunjavaju specifikacije i standarde kvaliteta.
2. Dijagnostika i popravka: Tehničari koriste kapacitometre za identifikaciju neispravnih ili oštećenih kondenzatora prilikom dijagnostike i popravke elektronskih uređaja i sklopova.
3. Razvoj i prototipiranje: Inženjeri i dizajneri koriste kapacitometre prilikom razvoja i prototipiranja elektronskih uređaja i sklopova kako bi osigurali pravilan izbor i rad kondenzatora.

Kako se koriste kapacitometri:

1. Isključite napajanje: Pre merenja kapaciteta kondenzatora, uverite se da je električno napajanje isključeno i da je kondenzator potpuno pražnjen kako biste izbegli oštećenje kapacitometra ili opasnost od električnog udara.
2. Povežite kapacitometar: Uklonite kondenzator iz sklopa (ako je moguće), a zatim povežite njegove termine sa sondama kapacitometra (crvena sonda na pozitivni terminal, crna sonda na negativni terminal).
3. Podesite kapacitometar: Uključite kapacitometar i podesite ga na odgovarajući opseg merenja za kapacitet koji očekujete (obično se nalazi na skali u faradima). Ako niste sigurni u vrednost kapaciteta kondenzatora, počnite sa najvišim opsegom i postepeno ga smanjujte dok ne dobijete stabilan očitanje.
4. Očitajte kapacitet: Sačekajte nekoliko sekundi da se očitanje stabilizuje, a zatim pročitajte vrednost kapaciteta na displeju kapacitometra. Uporedite očitanje sa nominalnom vrednošću kondenzatora (obično označeno na samoj komponenti) kako biste utvrdili da li kondenzator radi ispravno.

Kapacitometri su koristan alat za električare, tehničare, inženjere i hobiste koji rade sa elektronskim uređajima, komponentama i sklopovima. Korišćenje kapacitometra omogućava precizno merenje kapaciteta kondenzatora, što pomaže u dijagnostici, održavanju, razvoju i kontroli kvaliteta elektronskih sistema.

Brojači ciklusa, takođe poznati kao frekvencijski brojači ili periodski brojači, su elektronski instrumenti koji se koriste za merenje frekvencije, broja ciklusa ili perioda električnih signala. Oni su korisni za testiranje i karakterizaciju oscilatora, tajmera, generatora funkcija i drugih elektronskih uređaja koji generišu ili obrađuju periodične signale.

Evo kako se koriste brojači ciklusa:

1. Uključite brojač ciklusa: Postavite brojač ciklusa na stabilnu površinu i uključite ga u strujnu utičnicu. Sačekajte nekoliko sekundi da se uređaj pokrene i inicijalizuje.
2. Povezivanje sa signalom: Povežite BNC kabl sa ulaznim konektorom brojača ciklusa. Drugi kraj kabla povežite direktno sa izvorom signala (npr. oscilator, generator funkcija) ili sa sondom osciloskopa kako biste uzeli uzorak signala iz elektronskog sklopa.
3. Podešavanje opsega i parametara merenja: Podesite opseg merenja (npr. frekvencija, broj ciklusa, period) i druge parametre (npr. prag okidanja, vrsta detekcije) na brojaču ciklusa pomoću rotacionih kontrola, tastera ili digitalnih unosa, zavisno o modelu brojača ciklusa.
4. Očitajte merenje: Sačekajte nekoliko sekundi da se očitanje stabilizuje, a zatim pročitajte vrednost frekvencije, broja ciklusa ili perioda na displeju brojača ciklusa. Uporedite očitanje sa očekivanom vrednošću kako biste utvrdili da li elektronski uređaj radi ispravno.
5. Isključivanje brojača ciklusa: Kada završite sa merenjem, odspojite BNC kabl, isključite brojač ciklusa iz strujne utičnice i isključite ostale povezane instrumente.

Brojači ciklusa su korisni u različitim situacijama, kao što su:

• Testiranje i karakterizacija oscilatora: Brojači ciklusa omogućavaju precizno merenje frekvencije i stabilnosti oscilatora u elektronskim uređajima i sklopovima.
• Karakterizacija tajmera i generatora funkcija: Tehničari i inženjeri koriste brojače ciklusa za merenje preciznosti i performansi tajmera, generatora funkcija i sličnih uređaja.
• Razvoj i prototipiranje: Inženjeri i dizajneri koriste brojače ciklusa prilikom razvoja i prototipiranja elektronskih uređaja i sklopova kako bi osigurali pravilan rad i frekvencijske karakteristike sistema.

Ukratko, brojači ciklusa služe za merenje frekvencije, broja ciklusa ili perioda električnih signala, što omogućava testiranje i karakterizaciju oscilatora, tajmera, generatora funkcija i drugih elektronskih uređaja koji generišu ili obrađuju periodične signale.

Generatori funkcija su elektronski uređaji koji generišu različite oblike električnih signala, kao što su sinusoidni, kvadratni, trouglasti i pravougaoni talasi, kao i složeniji oblici talasa i modulacije. Oni se koriste u razvoju, testiranju, održavanju i obuci u elektronici za simulaciju, analizu i karakterizaciju elektronskih sklopova i uređaja.

Evo kako se koriste generatori funkcija:

1. Uključite generator funkcija: Postavite generator funkcija na stabilnu površinu i uključite ga u strujnu utičnicu. Sačekajte nekoliko sekundi da se uređaj pokrene i inicijalizuje.
2. Izaberite oblik talasa: Na generatoru funkcija, izaberite oblik talasa koji želite generisati (sinusoidni, kvadratni, trouglasti, itd.) pomoću odgovarajućeg dugmeta ili prekidača.
3. Podesite frekvenciju i amplitudu: Podesite frekvenciju (u hercima) i amplitudu (u voltima) signala pomoću rotacionih kontrola, tastera ili digitalnih unosa, zavisno o modelu generatora funkcija.
4. Povežite izlazni signal: Povežite BNC kabl sa izlaznim konektorom generatora funkcija. Drugi kraj kabla možete povezati direktno sa elektronskim sklopom ili uređajem koji testirate, ili ga možete povezati sa osciloskopom kako biste vizualizovali signal.
5. Podesite dodatne parametre: Ako je potrebno, podesite dodatne parametre, kao što su fazni pomak, simetrija talasa ili modulacija signala, koristeći odgovarajuće kontrole na generatoru funkcija.
6. Testiranje i analiza: Koristite generisani signal za testiranje i analizu elektronskih sklopova i uređaja. Na primer, možete koristiti generator funkcija za testiranje frekventnog odziva pojačala, karakterizaciju filtera ili merenje vremena porasta i padanja signala u digitalnim sklopovima.
7. Isključivanje generatora funkcija: Kada završite sa radom, isključite generator funkcija iz strujne utičnice.

Generatori funkcija su korisni alati za inženjere, tehničare i hobiste koji rade sa elektronskim uređajima, komponentama i sklopovima. Oni omogućavaju generisanje različitih oblika signala za simulaciju, testiranje i analizu elektronskih sistema.

Amper klešta, takođe poznata kao strujna klešta ili klešta za merenje struje, su instrumenti koji se koriste za merenje struje (ampera) u električnim provodnicima bez potrebe za prekidanjem strujnog kola. Ona se često koriste u elektrici, industriji i održavanju zbog svoje praktičnosti, brzine i sigurnosti.

Amper klešta koriste princip elektromagnetne indukcije za merenje struje. Kada struja teče kroz provodnik, stvara magnetno polje oko njega. Amper klešta sadrže zavojnicu koja detektuje ovo magnetno polje i pretvara ga u električni signal koji se zatim prikazuje na displeju instrumenta u amperima.

Evo kako se koriste amper klešta:

1. Uključite amper klešta: Pre nego što počnete sa merenjem, uključite amper klešta i podesite ih na odgovarajući opseg merenja za struju koju očekujete (obično u skali ampera).
2. Otvaranje klešta: Pritisnite dugme ili polugu na amper kleštima kako biste otvorili čeljusti klešta.
3. Postavljanje oko provodnika: Postavite čeljusti amper klešta oko živog provodnika (faze) kroz koji teče struja koju želite izmeriti. Važno je da amper klešta obuhvate samo jedan provodnik, jer će merenje biti netačno ako se obuhvate više provodnika.
4. Očitajte struju: Sačekajte nekoliko sekundi da se očitanje stabilizuje, a zatim pročitajte vrednost struje na displeju amper klešta. Ova vrednost predstavlja trenutnu struju koja teče kroz provodnik.
5. Isključite amper klešta: Kada završite sa merenjem, isključite amper klešta kako biste sačuvali bateriju.

Amper klešta su korisni u različitim situacijama, kao što su:

• Dijagnostika i održavanje: Električari i tehničari koriste amper klešta za identifikaciju problema sa opterećenjem, preopterećenjem ili strujnim kvarovima u električnim instalacijama i uređajima.
• Energetska efikasnost: Amper klešta omogućavaju praćenje potrošnje energije i analizu energetske efikasnosti u stambenim, komercijalnim i industrijskim objektima.
• Razvoj i prototipiranje: Inženjeri i dizajneri koriste amper klešta prilikom razvoja i prototipiranja elektronskih uređaja i sklopova kako bi osigurali pravilan rad i bezbednost.

Amper klešta su praktičan, brz i siguran način za merenje struje u električnim provodnicima, što ih čini neophodnim alatom za električare, tehničare, inženjere i hobiste koji rade sa električnim instalacijama, uređajima i sklopovima.

Moderno društvo u velikoj meri zavisi od uređaja koji rade na struju. Kada dođe do nestanka struje, napajanje ovih uređaja se prekida i oni prestaju da rade. Da bi se rešili ovi problemi nestanka struje i nedostupnosti struje, osmišljeni su UPS i inverter. Inverter i UPS se koriste za obezbeđivanje rezervnog napajanja elektronskim uređajima u slučaju nestanka struje. Njihova osnovna funkcija je ista po tome što pohranjuju električnu energiju u bateriju kada je struja dostupna, i daju je raznim uređajima u slučaju nestanka struje. Međutim, oba se razlikuju po svom strujnom krugu, ceni, funkcijama itd. Svi UPS uređaji sadrže inverter kao i punjač baterija, ali ne nude svi invertori ugrađeni punjač za baterije, koji bi onda morali da se kupe zasebno. U osnovi, električna energija teče kao naizmenična (naizmenična struja) ili jednosmerna (jednosmerna struja) do i od raznih elektronskih uređaja. Kada je električna energija dostupna iz mreže, pretvarač je dobija u obliku naizmenične struje, da bi je uskladištio u bateriji. Da bi to uradio, pretvarač mora da pretvori tu snagu naizmenične struje u jednosmernu, a zatim da je uskladišti. Kada dođe do nestanka struje, napajanje iz baterije se mora napajati raznim elektronskim uređajima, ali se ne može distribuirati u obliku jednosmerne struje. Dakle, pretvarač konvertuje jednosmernu struju nazad u naizmeničnu struju i napaja ga uređajima, sve dok ne prestane kvar. Kada se napajanje iz mreže vrati, pretvarač nastavlja da skladišti AC snagu pretvorenu u jednosmernu energiju u svojoj bateriji za kasniju potrošnju. Ključna razlika između pretvarača i UPS-a je vreme koje im je potrebno da obezbede napajanje iz baterija u slučaju nestanka struje: off-line UPS (standard) prelazi na napajanje iz baterije u roku od 3 do 8 milisekundi nakon napajanja snaga je izgubljena. Inverter se menja za bilo šta od 25 do 500 milisekundi. Gadžeti koji ne mogu tolerisati čak ni ovo vremensko kašnjenje ili koji mogu biti oštećeni nepravilnim gašenjem, kao što su računar ili osetljiva medicinska oprema, uparuju se sa UPS-om, a ne sa inverterom, upravo iz tog razloga. Razlog zašto UPS ima brže vreme odziva je taj što ne koristi releje i signale, kao što to čini standardni inverter, za prelazak sa AC na DC, ili obrnuto. Još jedna značajna razlika između njih je ta što se istinskim UPS-ovima sa dvostrukom konverzijom na mreži pripisuje regulisanje i praćenje fluktuacija u protoku električne energije. UPS uređaji pružaju zaštitu od abnormalnosti u liniji kao što su prenaponi, fluktuacije napona, podnapon, prenapon, skokovi i šum. Ovo je glavni razlog zašto se elektronski uređaji sa delikatnim strujnim krugovima čuvaju pomoću UPS-a, umesto pretvarača. UPS-ovi su namenjeni samo da obezbede napajanje za kratak period (10 ili 20 minuta), dovoljno vremena da sačuvaju programe i podatke i ispravno isključe uređaj. Oni nisu namenjeni za snabdevanje strujom tokom dužeg perioda. Isto ne važi za inverter, jer on jednostavno skladišti i prenosi struju u slučaju nestanka struje, ali ga ne nadgleda. Međutim, invertori uživaju preferirani status za opšte električne uređaje, na čiji rad ne utiču produžena kašnjenja u napajanju. UPS-ovi generalno koštaju više od pretvarača iste veličine zbog delikatnog kola koje im je potrebno.

Naša ponuda UPS i Invetera.