Magnetno polje
Magnetno ili magnetsko polje je naročito fizičko stanje u okolini pokretnog naelektrisanja koje se vidno manifestuje u pojavi fizičke sile koja deluje na naelektrisanje uneseno u takvo polje. Magnetno polje je neizbežan pratilac i glavni simptom postojanja električne struje i kretanja električnog opterećenja uopšte. Magnetno polje je neraskidivo povezano za svako kretanje elektriciteta, makroskopsko i mikroskopsko. Ovo važi i za kretanje elektrona u atomima kao i za vrtnju elektrona oko sopstvene ose (spin).
Magnetno polje je toliko blisko povezano sa pojavom električnog polja da se govori o jedinstvenom, elektromagnetnom polju. U magnetnom polju deluju magnetne sile koje su jedan pojavni oblik složene, dualne, elektromagnetne sile. Ovo je opisano Maksvelovim jednačinama.
Magnetno polje, kao prostor u kome se oseća dejstvo magnetne sile, je primećeno još u antičkim vremenima oko stalnih magneta, a tek je u XIX veku otkrivena povezanost sa električnom strujom. Ovu vezu je otkrio danski fizičar Ersted 1819. godine primetivši da u blizini provodnika kroz koji protiče električna struja deluje sila koja pomera iglu kompasa. Do tog momenta su se magnetne osobine objašnjavale postojanjem posebnog magnetnog fluida koga su sadržavale feromagnetne supstance, odnosno magnetnim opterećenjima, na sličan način kao što postoje električna opterećenja. Francuski fizičar Amper je u eksperimentima između 1820 i 1825. godine izmerio odnos između električne struje i jačine magnetne sile. Magnetnom polju je nastavio Faradej, a konačno teorijsko utemeljenje je u svojim radovima postavio Maksvel.
Magnetno polje je vektorsko polje: svaka tačka polja može se opisati vektorom koji može biti promenljiv u vremenu. Pravac polja je jednak pravcu uravnoteženog magnetnog dipola (kao na primer igla kompasa) postavljenog u polju.
