Pretrage poput „laserski detektor za zlato“ ili „aparat za zlato sa dometom od sto metara“ vode do uređaja koji obećavaju da će sa velike udaljenosti pokazati gde je zakopano zlato. Pre kupovine vredi znati šta je fizički moguće, a šta je samo marketing.
Šta se prodaje kao „laserski“ detektor
Takozvani lokatori velikog dometa obično imaju antenu, laserski pokazivač ili ekran sa „skeniranjem“ i tvrde da otkrivaju zlato na desetinama metara dubine i stotinama metara udaljenosti. Laserski snop ne prolazi kroz zemlju, a za tvrdnje o dometu ne postoje nezavisna merenja koja bi ih potvrdila. Često su višestruko skuplji od pravih detektora, a kupac nema način da proveri obećane rezultate.
Kako radi pravi detektor metala
Pravi detektor metala stvara elektromagnetno polje oko sonde. Kada se sonda nađe iznad metalnog predmeta, u njemu se indukuju vrtložne struje, detektor ih registruje i daje zvučni signal. Zato domet zavisi od veličine sonde, veličine i vrste metala i tla, i meri se u centimetrima, a kod velikih predmeta u metrima – ne u desetinama metara.
VLF i pulsna indukcija
VLF detektori dobro razlikuju vrste metala i pogodni su za novčiće, nakit i sitno zlato, naročito na višim frekvencijama. Detektori sa pulsnom indukcijom manje reaguju na mineralizovano tlo i slanu vodu, pa se koriste na plažama, pod vodom i na teškim terenima. Detaljnije poređenje objašnjeno je u tekstu Detektor za zlato: VLF ili pulsna indukcija.
Ne postoji naučno potvrđen princip po kome bi laser ili antena mogli da otkriju zlato zakopano na desetinama ili stotinama metara. Nezavisna ispitivanja takozvanih lokatora velikog dometa nisu pokazala da pronalaze metu pouzdanije od slučajnog pogađanja.
Koliko duboko pravi detektor metala može da otkrije zlato?
Sitan grumen ili prsten otkriva se obično na nekoliko do dvadesetak centimetara, novčić na oko 20 do 30 cm, a veći metalni predmeti na jednom do tri metra, u zavisnosti od veličine predmeta, vrste tla i sonde.
Koji detektor je najbolji za zlato?
Za sitno zlato bolji su VLF detektori sa višom radnom frekvencijom, od oko 15 do 20 kHz i više, dok detektori sa pulsnom indukcijom bolje rade na mineralizovanom tlu i u slanoj vodi. Važni su i balans tla i kvalitetna sonda.
Šta ako tokom pretrage pronađem stari predmet?
Predmeti koji mogu imati arheološki ili istorijski značaj ne smeju se zadržati niti prodati. Nalaz treba prijaviti nadležnom zavodu za zaštitu spomenika kulture ili muzeju, a pre pretrage proverite da li je područje zaštićeno.
Pozovi nas
Piši nam
Laserski detektor za zlato – šta je stvarno, a šta marketing
Pretrage poput „laserski detektor za zlato“ ili „aparat za zlato sa dometom od sto metara“ vode do uređaja koji obećavaju da će sa velike udaljenosti pokazati gde je zakopano zlato. Pre kupovine vredi znati šta je fizički moguće, a šta je samo marketing.
Šta se prodaje kao „laserski“ detektor
Takozvani lokatori velikog dometa obično imaju antenu, laserski pokazivač ili ekran sa „skeniranjem“ i tvrde da otkrivaju zlato na desetinama metara dubine i stotinama metara udaljenosti. Laserski snop ne prolazi kroz zemlju, a za tvrdnje o dometu ne postoje nezavisna merenja koja bi ih potvrdila. Često su višestruko skuplji od pravih detektora, a kupac nema način da proveri obećane rezultate.
Kako radi pravi detektor metala
Pravi detektor metala stvara elektromagnetno polje oko sonde. Kada se sonda nađe iznad metalnog predmeta, u njemu se indukuju vrtložne struje, detektor ih registruje i daje zvučni signal. Zato domet zavisi od veličine sonde, veličine i vrste metala i tla, i meri se u centimetrima, a kod velikih predmeta u metrima – ne u desetinama metara.
VLF i pulsna indukcija
VLF detektori dobro razlikuju vrste metala i pogodni su za novčiće, nakit i sitno zlato, naročito na višim frekvencijama. Detektori sa pulsnom indukcijom manje reaguju na mineralizovano tlo i slanu vodu, pa se koriste na plažama, pod vodom i na teškim terenima. Detaljnije poređenje objašnjeno je u tekstu Detektor za zlato: VLF ili pulsna indukcija.
Zaključak
Umesto „laserskog“ aparata bolje je izabrati proveren detektor sa poznatim tehničkim podacima, balansom tla i odgovarajućom sondom. U ponudi su detektori za teren i zlato, među njima TX-850 sa frekvencijom 19 kHz, Garrett GTI 2500 Pro, vodootporni Garrett AT Pro i podvodni PRO Q20 sa pulsnom indukcijom. Celu ponudu pogledajte u kategoriji detektori metala i detektori za zlato.
Često postavljana pitanja
Da li laserski detektor za zlato zaista radi?
Ne postoji naučno potvrđen princip po kome bi laser ili antena mogli da otkriju zlato zakopano na desetinama ili stotinama metara. Nezavisna ispitivanja takozvanih lokatora velikog dometa nisu pokazala da pronalaze metu pouzdanije od slučajnog pogađanja.
Koliko duboko pravi detektor metala može da otkrije zlato?
Sitan grumen ili prsten otkriva se obično na nekoliko do dvadesetak centimetara, novčić na oko 20 do 30 cm, a veći metalni predmeti na jednom do tri metra, u zavisnosti od veličine predmeta, vrste tla i sonde.
Koji detektor je najbolji za zlato?
Za sitno zlato bolji su VLF detektori sa višom radnom frekvencijom, od oko 15 do 20 kHz i više, dok detektori sa pulsnom indukcijom bolje rade na mineralizovanom tlu i u slanoj vodi. Važni su i balans tla i kvalitetna sonda.
Šta ako tokom pretrage pronađem stari predmet?
Predmeti koji mogu imati arheološki ili istorijski značaj ne smeju se zadržati niti prodati. Nalaz treba prijaviti nadležnom zavodu za zaštitu spomenika kulture ili muzeju, a pre pretrage proverite da li je područje zaštićeno.