Kada klima uređaj ili toplotna pumpa posle nekoliko meseci izgubi učinak, najčešći uzrok je curenje rashladnog sredstva. Dopunjavanje bez pronalaženja mesta curenja samo odlaže kvar, pa je detektor curenja freona jedan od osnovnih alata servisera rashladne i klimatizacione tehnike.
Koje gasove detektor treba da prepoznaje
Savremeni sistemi koriste HFC sredstva kao što su R32, R410A i R134a, sve češće HFO sredstva poput R1234yf i R1234ze, a u kućnim frižiderima i toplotnim pumpama i ugljovodonike R600a i R290. Pre izbora proverite da li detektor u specifikaciji navodi sredstva sa kojima najčešće radite, jer osetljivost senzora nije ista za sve gasove. Za industrijske sisteme sa amonijakom koristi se poseban detektor za NH3.
Tip senzora
Najrasprostranjeniji su detektori sa grejnim diodnim i poluprovodničkim senzorom: brzo reaguju, imaju savitljivu sondu i dovoljni su za većinu servisnih poslova. Infracrveni senzori su skuplji, ali selektivniji, ređe daju lažne alarme i imaju duži vek. Kod svih tipova senzor se vremenom troši, pa je važno da li se može zameniti.
Osetljivost i podešavanje
Osetljivost se izražava u gramima godišnje (g/god). Za klima uređaje dovoljno je 3 do 5 g/god, a za proveru po propisima o F-gasovima biraju se modeli osetljivosti oko 1 g/god. Više nivoa osetljivosti je praktično: grubim nivoom se nađe zona curenja, a finim tačno mesto. Zvučni signal čija se učestanost menja sa koncentracijom i LED traka olakšavaju rad bez gledanja u displej.
Kako se radi sa detektorom
Detektor se uključuje na čistom vazduhu i sačeka se da se senzor zagreje. Sonda se vodi polako, oko 2 do 3 cm u sekundi, uz spojeve, lemna mesta, ventile i isparivač. Rashladna sredstva su teža od vazduha, pa se sonda drži malo ispod mesta koje se proverava. Na mestima gde duva vetar ili ventilator, rezultat je pouzdaniji kada se protok vazduha privremeno zaustavi.
Na šta još obratiti pažnju
Važni su dužina i savitljivost sonde, vreme zagrevanja i odziva, napajanje i dostupnost rezervnog senzora. Za rad u prostorima sa zapaljivim sredstvima postoje i modeli sa ATEX zaštitom.
Može li jedan detektor da pronađe i freon i zapaljivi gas?
Pojedini detektori sa grejnim diodnim ili poluprovodničkim senzorom reaguju i na rashladna sredstva i na ugljovodonike kao što su izobutan i propan, ali osetljivost na pojedine gasove nije ista. Za rad sa amonijakom (NH3) potreban je poseban detektor namenjen tom gasu.
Koja osetljivost je dovoljna za servis klima uređaja?
Za klima uređaje i toplotne pumpe dovoljan je detektor koji pouzdano otkriva curenja reda 3 do 5 grama godišnje. Za zahtevnije sisteme i proveru po propisima o F-gasovima biraju se detektori osetljivosti oko 1 g/god.
Zašto detektor reaguje i kada nema curenja?
Senzor može da reaguje na pare rastvarača, alkohola i sredstava za čišćenje, kao i na nagle promene temperature. Zato se detektor uključuje na čistom vazduhu, sačeka se zagrevanje senzora, a sumnjivo mesto proveri više puta.
Da li je detektor zamena za test pritiskom?
Nije. Elektronski detektor pokazuje mesto curenja, a test pritiskom azotom i vakuumiranje potvrđuju nepropusnost celog sistema. U praksi se koriste zajedno.
Pozovi nas
Piši nam
Kako izabrati detektor curenja freona
Kada klima uređaj ili toplotna pumpa posle nekoliko meseci izgubi učinak, najčešći uzrok je curenje rashladnog sredstva. Dopunjavanje bez pronalaženja mesta curenja samo odlaže kvar, pa je detektor curenja freona jedan od osnovnih alata servisera rashladne i klimatizacione tehnike.
Koje gasove detektor treba da prepoznaje
Savremeni sistemi koriste HFC sredstva kao što su R32, R410A i R134a, sve češće HFO sredstva poput R1234yf i R1234ze, a u kućnim frižiderima i toplotnim pumpama i ugljovodonike R600a i R290. Pre izbora proverite da li detektor u specifikaciji navodi sredstva sa kojima najčešće radite, jer osetljivost senzora nije ista za sve gasove. Za industrijske sisteme sa amonijakom koristi se poseban detektor za NH3.
Tip senzora
Najrasprostranjeniji su detektori sa grejnim diodnim i poluprovodničkim senzorom: brzo reaguju, imaju savitljivu sondu i dovoljni su za većinu servisnih poslova. Infracrveni senzori su skuplji, ali selektivniji, ređe daju lažne alarme i imaju duži vek. Kod svih tipova senzor se vremenom troši, pa je važno da li se može zameniti.
Osetljivost i podešavanje
Osetljivost se izražava u gramima godišnje (g/god). Za klima uređaje dovoljno je 3 do 5 g/god, a za proveru po propisima o F-gasovima biraju se modeli osetljivosti oko 1 g/god. Više nivoa osetljivosti je praktično: grubim nivoom se nađe zona curenja, a finim tačno mesto. Zvučni signal čija se učestanost menja sa koncentracijom i LED traka olakšavaju rad bez gledanja u displej.
Kako se radi sa detektorom
Detektor se uključuje na čistom vazduhu i sačeka se da se senzor zagreje. Sonda se vodi polako, oko 2 do 3 cm u sekundi, uz spojeve, lemna mesta, ventile i isparivač. Rashladna sredstva su teža od vazduha, pa se sonda drži malo ispod mesta koje se proverava. Na mestima gde duva vetar ili ventilator, rezultat je pouzdaniji kada se protok vazduha privremeno zaustavi.
Na šta još obratiti pažnju
Važni su dužina i savitljivost sonde, vreme zagrevanja i odziva, napajanje i dostupnost rezervnog senzora. Za rad u prostorima sa zapaljivim sredstvima postoje i modeli sa ATEX zaštitom.
Zaključak
Detektor curenja freona bira se prema sredstvima sa kojima radite, potrebnoj osetljivosti i tipu senzora. U ponudi detektora curenja freona i rashladnih sredstava su modeli proizvođača Testo, UNI-T, Voltcraft, Noyafa i Extech, a za gasne instalacije tu su i detektori curenja zapaljivog gasa.
Često postavljana pitanja
Može li jedan detektor da pronađe i freon i zapaljivi gas?
Pojedini detektori sa grejnim diodnim ili poluprovodničkim senzorom reaguju i na rashladna sredstva i na ugljovodonike kao što su izobutan i propan, ali osetljivost na pojedine gasove nije ista. Za rad sa amonijakom (NH3) potreban je poseban detektor namenjen tom gasu.
Koja osetljivost je dovoljna za servis klima uređaja?
Za klima uređaje i toplotne pumpe dovoljan je detektor koji pouzdano otkriva curenja reda 3 do 5 grama godišnje. Za zahtevnije sisteme i proveru po propisima o F-gasovima biraju se detektori osetljivosti oko 1 g/god.
Zašto detektor reaguje i kada nema curenja?
Senzor može da reaguje na pare rastvarača, alkohola i sredstava za čišćenje, kao i na nagle promene temperature. Zato se detektor uključuje na čistom vazduhu, sačeka se zagrevanje senzora, a sumnjivo mesto proveri više puta.
Da li je detektor zamena za test pritiskom?
Nije. Elektronski detektor pokazuje mesto curenja, a test pritiskom azotom i vakuumiranje potvrđuju nepropusnost celog sistema. U praksi se koriste zajedno.